Prvi dan u vrtiću „Lunja i Maza“
„U vrtiću se prijateljstvo sadi
U vrtiću se prijateljstvo gradi….“
Polazak deteta u vrtić ili jasle predstavlja uglavnom prvi izlazak iz porodične sredine, tj. prvo odvajanje od roditelja na duže vreme. Često je ovo traumatična situacija koliko za dete, toliko i za roditelje jer je ispunjena strahom od odvajanja i naporima da se dete prilagodi novonastaloj situaciji.
Dolaskom deteta u vaspitnu grupu menja se njegov dotadašnji način življenja, uglavnom mimo njegove volje. Zato najveći broj dece reaguje plačem ili na neki drugi način protestuje i izražava svoju tugu zbog razdvajanja.
Od čega zavisi proces adaptacije?
Proces adaptacije je individualan i uslovljen brojnim činiocima. Odvojena od porodice, deca stupaju u jednu novu i nepoznatu sredinu u kojoj važe drugačija pravila i u kojoj se sprovodi ritam života na koji nisu navikla. Dok su u porodici imala privilegovan položaj, u kolektivu je situacija neminovno drugačija – jedan odrasli brine o grupi dece ili se odrasli koji brinu o grupi smenjuju. U svakom slučaju, dete je u situaciji da mora da deli sa mnoštvom sebi ravnih i pažnju, i prostor, i igračke, i mnogo čega drugog… Tok prilagođavanja zavisi od detetovih individualnih osobina, od njegovog uzrasta, od zdravstvenog stanja, od porodične atmosfere u kojoj dete živi.
Šta savetovati roditeljima?
Jedan od zadataka ustanove je da pomogne deci i roditeljima koji prvi put dolaze u nju da prevaziđu početne teškoće. Iskustva u radu su pokazala da se adaptacija može olakšati i skratiti njeno trajanje primenom odgovarajućih postupaka: prethodnim upoznavanjem sa detetom, individualnim pristupom, fleksibilnim vremenom za prijem dece, postepenim produžavanjem boravka u kolektivu shodno detetovim mogućnostima, omogućavanjem boravka roditelja u grupi i mnogim drugim.
Radi brže adaptacije, roditeljima se može savetovati sledeće:
• da kod kuće govore o vrtiću i ponekad do njega prošetaju sa detetom pre nego što ga upišu, da borave u dvorištu vrtića dok su u njemu druga deca;
• da se prethodno raspitaju o ritmu življenja u vrtiću i postepeno sa njim usklade i kućni režim (obroci, spavanje, boravak na otvorenom,…);
• da planiraju odsustvo sa posla dok je dete u adaptaciji, da je neko vreme poželjan i njihov boravak u prostoru vrtića;
• da upoznaju vaspitače/medicinske sestre sa osobenostima i navikama svog deteta;
• da dopuste detetu da ponese svoju omiljenu igračku u vrtić;
• da mu pokažu da ga vole i kad ono odbija ostanak u kolektivu;
• da razgovaraju sa detetom o drugoj deci, o igračkama, o vaspitačima, da mu podstaknu interesovanje za sadržaje u vrtiću;
• da rastaanke u vrtiću učine kratkim jer dugi rastanci govore o njihovim strahovima i neodlučnosti;
• da ne beže od deteta već da se uvek pozdrave i iskreno kažu kada će se vratiti;
• i naravno, da uvek održe svoju reč!
Ukoliko je roditelju preteško da se odvoji od deteta, može se predložiti da adaptaciju “odradi” drugi član porodice koji je blizak detetu.
